Timski rad je vrlo popularna tema na Project Management konferencijama i u konsultantskim krugovima. Dovoljno je da stavite reč “Tim” u naslov vašeg predavanja i budite sigurni da ćete privući ljude. Zašto je tako? Zato što većina ljudi voli situacije u kojima se dobro slaže sa drugima, uživa u druženju i sasvim prirodno misli da je rad u timu zabavan. I naravno, definitivno ne manjka pisanog materijala na ovu temu, budući da je ona ”Mainstream” već decenijama – mnogo pre prvih ozbiljnih studija na temu upravljanja projektima.

Dakle relativno je lako napraviti seminar na temu timskog rada, ubaciti na par mesta reči ”projekat” i ”upravljanje projektima” i eto, imamo još jedno predavanje na tu temu. Ali da li ovakve stvari zaista donose novu vrednost? Uglavnom ne. Ako želite nešto zbilja vredno potražite neku od knjiga autora Vijau Verma iz serijala - "The Human Aspects of Project Management", i to posebno treći deo – “Managing the Project Team”, u izdanju Project Management Insitute iz 1997 godine. Verma je sproveo opsežno istraživanje literature na temu upravljanja projektima i primenio svoje iskustvo u ovoj oblasti na te nalaze. Ove knjige su obavezna literature za svakoga ko želi da ima potpuno razumevanje ljudskog aspekta upravljanja projektima.

Dakle u čemu je problem? Prema teoretičarima, timski rad zavisi od toga da li je u grupi razvijeno razumevanje, poverenje i osećaj udobnosti rada u tom okruženju. A za to je potrebno puno vremena. Teoretičari tvrde da postoji pet faza razvoja tima koje se mogu okarakterisati rečima: “Formiranje; Komešanje; i Normiranje” pre nego što se tim stabilizuje na zadovoljavajućem nivou “Zajedničkog rada” praćenog neizbežnim “Rasturanjem tima”. A sve ovo ne govori ništa o komunikaciji koja je neophodna da bi se sve ovo desilo. A ako je za projekat neophodan jedinstven i dug radni napor, kao što je to slučaj u građevinskim projektima, onda je taj proces od ključnog značaja.

Međutim, postoje mnoge oblasti primene upravljanja projektima, posebno u IS/IT projektima, u kojima poslovi imaju vrlo kratak životni ciklus tokom kojega na njemu rade brojne grupe ljudi koje se objedinjuju i razjedinjuju vrlo često. U ovim uslovima zaista nema vremena da se formira i stabilizuje klasičan tim. Šta više, imajući u vidu mogućnost formiranja virtuelnih timova i njihovu komunikaciju putem sveprisutnog i lakog za upotrebu E-maila, čitav taj posao sa razvojem tima bi bio suviše kontraproduktivan. Sa druge strane, komunikacija putem Interneta, čak i uz pomoć video – konferencija, su slaba zamena za interakciju licem-u-lice.

Verma nam daje “Ček listu za izbor pravih članova tima” (Izvor: John Adair, Effective Team Building, Gower, UK, 1985) koja vam može poslužiti da postavite sebi prava pitanja. Neka od ovih pitanja su: “Da li ta osoba ima tehničke kompetencije?”, ”Da li će ta osoba moći da radi sa drugima na donošenju odluka i rešavanju problema?” i ”Da li on/ona smisla za humor i dovoljan stepen tolerancije za druge?”. Ova pitanja potpadaju pod poglavlja Zadaci, Tim i Individua, tim redosledom. Ali ova tehnika teži da unapredi koncept timskog rada u ”magično rešenje” kojim možete otkloniti sve svoje probleme.

Svet managementa je već video su svojoj istoriji više ovakvih «magičnih rešenja» koja su sva prošla kroz faze entuzijazma, realnosti, razočarenja i na kraju gubitka poverenja. Nadamo se da i ”timski rad” neće doživeti istu sudbinu ali realnost je da on nije pravo rešenje za sve probleme. Prva stvar koju treba da se zapitamo bi trebala da bude ”Da li nam je zbilja potreban tim za ovaj posao?”. Ako je problem zaista potpuno nov, i postoji verovatnoća da će se još puno toga promeniti do kraja, onda nam je tim možda i potreban.

Ali ako to nije slučaj, bolje pitanje koje možemo postaviti sebi o potencijalnom kandidatu je “Da li mi ova osoba može pomoći da rešim problem?”. Možda ta osoba zbilja voli da radi sama, možda se ne slaže sa drugima i možda nema smisao za humor ali opet, možda je ona produktivnija od drugih kada radi na taj način. Neke visoko nadarene osobe nisu timski igrači. Dakle pravo pitanje je: ”Da li se ovom osobom može upravljati na pravi način da bi proizvela rezultate?”. Ako je odgovor ”Da”, onda je sve drugo od manjeg značaja.

Na svaki način, u početnoj fazi projekta treba pokušati napraviti što kvalitetniji plan projekta koristeći najbolje ulazne podatke koje će vam dati vaši članovi tima. Ako se ovo radi pravilno i efikasno onda će samo po sebi doprineti razvoju timskog duha. Ali na kraju krajeva, naročito kada dođe do definisanja ko će šta da radi, cilj vam nije da organizujete čajanku već da proizvedete tražene rezultate.