1. UVOD

"Umetnost je aktivnost čoveka koja se sastoji u tome da čovek svesno, znacima, prenosi drugima svoja osećanja koja je proživeo, tako da utiče na druge ljude da ih i oni prožive" [1].

Za informaciono društvo, kojem većina teži, a neki su u njega već duboko zakoračili, jedan od ključnih segmenata napred navedene Tolstojeve misli jeste neophodnost postojanja medija kojim se "prenosi" rezultat umetničkog stvaranja, odnosno, neophodnost uspostavljanja SMCR modela od kreatora/izvora poruke/informacije ka primaocu te informacije (slika 1) [2].

Mediji su deo jednog sve značajnijeg dela ekonomije, deo tzv. kreativne industrije. Kreativne industrije se definišu kao "one industrije koje svoje poreklo nalaze u individualnoj kreativnosti, veštini i talentu, i koje imaju potencijal za stvaranje poslova i bogatstva generisanjem i korišćenjem intelektualne svojine” [3]. Značaj ovog sektora sa ekonomskog i društvenog stanovišta je izuzetan. Kreativnost je pokretač ekonomskog rasta i ključni je strateški resurs za povećanje konkurentnosti u ekonomiji zasnovanoj na znanju. Kreativne industrije stvaraju više od 7% bruto društvenog proizvoda u svetu, sa rastom od 10% godišnje [4] (tabela 1). U razvijenim državama OECD ovo su već vodeće industrije sa najvećim godišnjim rastom, koji se kreće od 5 do 20%. Primera radi, u Velikoj Britaniji ovaj sektor generiše 110 milijardi funti i zapošljava 1,3 miliona ljudi. U tabeli 1 su navedeni podaci o poslovanju kreativnih industrija u 1999. godini, uz poređenje sa učešćem SAD u svetskom tržištu kreativnih industrija [4]. Kreativne industrije doprinose razvoju ekonomije zasnovane na znanju jer:

• su intenzivne i po znanju (knowledge intensive) i po ljudskom radu (labour intensive),

• podstiču inovacione aktivnosti,

• imaju veliki potencijal za generisanje novih radnih mesta, i

• pokazuju veliku izvoznu ekspanziju [3].

Tabela 1: Ključne industrije kreativne ekonomije [4]

(učešću u tržištu, milijardi US dolara, 1999. godina)

U radu se saopštavaju osnovni elementi organizacije nastave i rada sa studentima i nastavnim osobljem Odseka za medije Fakulteta za menadžment u Novom Sadu, koji predstavljaju primenu metodologije PMBOK [5] i projektnog pristupa u upravljanju i funkcionisanju jedne edukativne, visokoškolske organizacije.

2. EDUKACIJA ZA UPRAVLJANJE MEDIJSKIM PROJEKTOM

“Za izvođenje aljkavo isplaniranog projekta treba tri puta više vremena nego što je predviđeno, za brižljivo planiran projekat treba samo dva puta više vremena” [Marfijev zakon “projektologije”].

Kreativnost zahteva specifične uslove nesputanog stvaralaštva, koje se najčešće manifestuje i organizuje u obliku "projekta", kao "vremenski ograničen poduhvat kreiranja jedinstvenog proizvoda, usluge ili nekog drugog rezultata" [5; str. 5]. Obim i značaj kreativnih industrija, ilustrovan podacima u tabeli 1 i na slici 2, implicira razvoj i korišćenje metodologije, metoda, alata i tehnika upravljanja projektom. Istraživanja autora rada, međutim, ukazuju na vrlo nizak nivo primene ove discipline u organizovanju i realizaciji, naročito, medijskih projekata, u Srbiji. Umesto toga, opšte prisutno je angažovanje značajnih materijalnih, tehničkih i ljudskih resursa na medijskim projektima, a bez korišćenja ni jednog od velikog korpusa znanja i veština upravljanja projektom, okupljenih u okviru PMBOK standarda. Upravo ta, poražavajuća, konstatacija, podstakla je autore da u radu sa studentima završne, četvrte godine Odseka za medije Fakulteta za menadžment (F@M) u Novom Sadu, u okviru predmeta "Upravljanje projektima", organizuju nastavu i vežbe tako da studenti:

• Steknu znanja i veštine za upravljanje medijskim projektima – nastava je organizovana tako što se studentima izlaže metodologija i korpus znanja i veština PMBOK, uz praktične primene i primere medijskih projekata;

• Realizuju tokom školske godine dva medijska projekta – seminarski radovi su konkretni medijski projekti (pozorišne predstave, dokumentarni filmovi, publikovanje časopisa, biltena i sl.) u potpunosti planirani, upravljani, kontrolisani i vrednovani na osnovama metodologije PMBOK (obavezno);

• Pripreme i urade diplomski rad korišćenjem metodologije PMBOK (opciono).

Pored toga, u okviru magistarskog rada drugog autora, kao projekat se realizuje fakultetska multimedijalna produkcija u obliku edukativno-preduzetničkog poduhvata, što se detaljnije saopštava u nastavku rada.

3. FAKULTETSKA MULTIMEDIJALNA PRODUKCIJA KAO EDUKATIVNO-PREDUZETNIČKI PODUHVAT

Obrazovanje, u svim epohama i svim društvima podrazumeva transmisiju duhovnih dostignuća, odnosno znanja u funkciji samorazvoja i razvoja zajednice uopšte. Prateći razvoj pedagoške prakse možemo reći da se ona svakodnevno bavi ispitivanjem mogućnosti svog inoviranja, tj. uvođenja novih modela učenja. Potreba za promenom nastavnog procesa koji će biti znatno primereniji razvojnim osobenostima studenata na (F@M) rezultirala je organizacijom i planiranjem projekta “Multimedijalna produkcija kao edukativno-preduzetnički poduhvat”. Na ovaj način razvija se organizaciona jedinica, koja, prelazeći tradicionalne univerzitetske granice, uspostavlja odnose sa spoljašnjim organizacijama i grupama. Poznato je, inače, da su ovakve forme organizacionih jedinica često profesionalne organizacije, koje rade na transferu znanja, industrijskim kontaktima, razvoju i zaštiti intelektualne svojine, kontinuiranoj edukaciji, stvaranju finansijskih fondova i slično [6].

Multimedijalna produkcija na F@M-u zamišljena je kao sopstvena produkcija edukativnih, umetničkih i komercijalnih multimedijalnih sadržaja (edukativne emisije, audio i video spotovi, namenski filmovi, kratki filmovi, multimedijalne prezentacije, web-sajtovi i sl.). Na ovim sadržajima radili bi timski nastavnici (stručnjaci za pojedine oblasti), studenti sa svih smerova i godina studija, kao i projektno angažovani spoljni saradnici, kada je to potrebno. Time se, pored razvoja preduzetničkog potencijala kod studenata, ispunjavaju i zahtevi modularne nastave, predviđene Bolonjskom deklaracijom. Objedinjavanjem edukativnog i preduzetničkog karaktera fakulteta omo-gućava se osavremenjavanje nastave učilima iz sopstvene produkcije kao i momentalna praktična primena naučenog i, za jedan broj studenata, rešavanje pitanja prakse.

Legenda: Predmeti: PM–Upravljanje projektima; OIE–Organizacija i ekonomika; M–marketing; K–komuniciranje; UUM–Uvod u medije; MUL–Multimedija; P–Preduzetništvo.